Đorđe i njegov tim su napravili čudo

Radovao se Nenad Zimonjić povratku na teren pred banjalučkom publikom, ali posle odustajanja Marka Čekinata, više nije imao mogućnost da igra na Srpska Open. Nekadašnji srpski borj jedan u dublu, ipak, ne odustaje od tenisa, a sasvim sigurno ljubitelji belog sporta gledaće ga i na nekim narednim turnirima.

Pohvalio je Zimonjić i organizatore turnira Srpska Open na čelu sa Đorđem Đokovićem i dodao:

„Baš dugo nisam bio u Banjaluci, fascinantno je šta su sve ovde uspeli da urade za samo četiri meseca. Imao sam priliku da treniram na sjajnom centralnom terenu, urađen je kvalitetno. Dugo sam se pitao na koji me teren podseća i napravilo sam paralelu sa onim u Madridu. Slične su konstrukcije, samo što je ovaj u Banjaluci veći. Iskreno, prijatno sam iznenađen kako je sve organizovano. Đorđe Đoković i njegov tim su dokazali da mogu čudo da naprave, počevši od Adria tura, pa do Srpska Open. Velika mi je želja bila da igram pred banjalučkom publikom, znam koliko sam podršku imao ovde svih ovih godine, kako uživo, tako i preko društvenih mreža. Znam da bi tako bilo i sada da sam imao priliku da igram.”

Na veliku žalost srpskog asa prilika je propala jer se Italijan Marko Čekinato povukao sa turnira, a na njegovo mesto posle održanog žreba niko drugi nije mogao da „uskoči“.

„Trenirao sam prvog dana na nekadašnjem centralnom terenu, gde se ranije igrao čelendzer. Zaista mi je žao što nisam mogao da igram, ali nije postojala opcija da se zameni partner. U ovakvim slučajevima kada je žreb već održan, ulazi atlernativni par. Nadam se da ću na nekom drugom turniru dobiti šansu.”

Kako sada stvari stoje Zimonjić ima velike planove za budućnost.

„Nadam se da ću da dobijem i specijalnu pozivnicu za Vimbldon.”

Potom je Zimonjić objasnio i zbog čega je odlučio da se posle mnogo godina vrati na teren.

„Razlog je jednostavan, lep osećaj kada radite nešto što mnogo volite, a ja uživam na terenu. Želeo sam i da budem podstrekt drugima, jer vide, ako mogu ja mogu i oni. Možda ne da igraju na profesionalnom nivou, ali bar rekreativno. To se ne odnosi samo na tenis, već da ljudi budu srećniji, šta god to rade u svojoj profesiji.”

U velikoj meri na odluku Zimonjića da se vrati na teren uticao je i sin Leon.

„Ljubav prema tenisu i sportu je velika. Ljudi su neki put spremni da urade mogo više za druge nego za sebe. Činjenica da moj sin, koji igra tenis i koji se zaljubljivao u sport na velikim turnirima, me je inspirisala da igram dalje. U oktobru me je pitao, zašto ne bih odigrao još neki turnir. Razmislio sam i rekao sebi da mogu. Verujem u sebe, a vreme će pokazati”, objasnio je Zimonjić.